О књизи: 1888 / „...Изненада је блистава муња бљеснула изнад земље и у свом несигурном, црвенкастом осветљењу степских даљина, три висока стара бора и брдо су неколико тренутака били осветљени. На брду је девојка. Са белим цветом у руци, усправљена и благо забацивши главу уназад, стајала је на врху брда, окрећући своје бледо лице ка црним, претећим облацима који су јој се надвијали над главом. Ударни ветар, као луд, цепао јој је и уврнуо хаљину, лепршао њену црну косу…»